Да ли сте икада видели оволико гледалиште на некој представи? Ово је прича како у најтежим временима позориште не само да опстаје, него бива пресудно.
Док у окупираној Србији позориште вене, једно српско позориште у Африци привлачи и пажњу света. Какво позориште? Логорско!
Реч је о Српском војничком логорском позоришту „Африка“ у логору наше војске Лазуаз, у Тунису, чије гледалиште и видите (зато толике војне униформе). Највеће и најорганизованије позориште српске војске током И светског рата.
У времену када су врата српског позоришта била затворена, као и недавно што су била, ово позориште је „сачувало континуитет рада српског позорја“.
Оно што је најлепше јесте један његов утицај, а то је да је приближило позориште оним људима ненавикнутим на тај вид културе. Не само што је пробудило интресовање за позориште, оно је дало прилику многима да се и сами окушају на сцени, увевши и однеговавши бројне аматере.
Стога тврдња да је баш ово позориште „успело да однегује српску културу и кроз најтежа ратна времена“.
Логор је био најудаљенији од отаџбине, крај пустиње, у непознатом свету, а војници, изнемогли, болесни, под утицајем климе на коју су се тешко привикавали, често су западали у тешка депресивна стања. Бујао је криминал, коцка, али и пијанство, самоубиства и убиства.
Војна команда решење налази у позоришту.
Глумац ДИМИТРИЈЕ ГИНИЋ, изабран да театар створи, удружио је неколико професионалних глумаца и знатно већи број аматера.
Након премијере, команда увиђа значај позоришта и доноси одлуку да се изгради велики позоришни амфитеатар налик на онај у Картагини.
У оближњем каменолому ископан је камен и за само 15 радних дана завршена је позорница, гардероба и простор за оркестар, а кроз три месеца читаво полукружно позориште са 3000 места у 34 реда.
Ансамбл (драма, хор и оркестар) бројао је око 200 чланова – професионалаца и аматера. За све време рада кроз позориште је прошло укупно око 1.000 стваралаца.
Савезници са одушевљењем говоре о логорском позоришту и помажу да се на Ускрс 1917. отвори ново, са 5.000 места. На отварању је био и Франше д’ Епере као и бројни официри савезничких армија.
До ослобођења 1918. извело је чак 217 представа.
About the author